Preduzetnici čiji je ukupan godišnji promet (to je ono što ukupno naplatiš, bez odbijanja troškova) manji od 3.000.000 dinara i pri tom zadovoljavaju još neke uslove, mogu tražiti da porez plaćaju paušalno. To znači da poreznicima ne moraš da dokazuješ koliki su ti prihodi i rashodi, već će ti oni otprilike odrediti osnovicu za plaćanje poreza na prihod od samostalne delatnosti i doprinosa.
Ako ti to bude odobreno, nećeš morati da vodiš poslovne knjige, osim knjige prometa (da bi moglo da se utvrdi da li je promet ispod limita za paušalno oporezivanje).
Početna tačka za utvrđivanje osnovice jeste prosečna bruto plata u Srbiji za prethodnu godinu. Taj iznos se, zavisno od tvoje konkretne situacije, umanjuje ili uvećava za neki procenat, i prilikom plaćanja poreza računa se da si toliko zaradio.
Paušalno oporezivanje nije u svim slučajevima i najjeftinije, pa moraš sam da izračunaš da li ti se isplati.
Ko može paušalno da plaća porez?
Uslovi koje je potrebno da zadovolji preduzetnik da bi bio paušalno oporezovan:
- godišnji promet ispod 3.000.000 dinara;
- ne sme se baviti trgovinom ili ugostiteljstvom (osim u pokretnom ili montažnom objektu), finansijskim posredovanjem i prometom nekretnina;
- radnja ne može biti ortačka (a po novom Zakonu o privrednim društvima takve se radnje više neće ni osnivati);
- ne sme biti obveznik PDV-a.
Kako se utvrđuje osnovica?
Osnovni kriterijum za utvrđivanje osnovice za paušalno oporezivanje jeste delatnost. Tako se čistačima cipela i sakupljačima šumskog bilja računa samo 25 odsto od prosečne plate, a onima koji obavljaju prevoz svojim autobusom — 165 odsto. Na ovako dobijen iznos primenjuju se druga umanjenja i uvećanja na osnovu sledećih kriterijuma:
- mesto na kojem se radnja nalazi (u gradskoj ekstra zoni dodaje se 50 odsto, a na periferiji sela oduzima 20 odsto);
- broj radnika (osnovica se uvećava za 10 odsto za svakog angažovanog zaposlenog ili člana porodice);
- opremljenost radnje (nova ili polovna oprema, od plus 30 do minus 20 odsto);
- površina lokala (ukoliko je to bitno za uspešnost obavljanja delatnosti, od plus 50 do minus 10 odsto);
- starost i radna sposobnost preduzetnika (umanjenje za starije preduzetnike i invalide, do 20 odsto);
- tržišni uslovi (odsustvo konkurencije i velika potražnja — do plus 100 odsto, mala tražnja i veliki troškovi — do 50 odsto umanjenja).
- Pri tom Poreska uprava mora da vodi računa da ovako utvrđena osnovica odgovara osnovici drugih obveznika koji pod istim ili sličnim uslovima obavljaju istu ili sličnu delatnost.
Preduzetnici čiji je ukupan godišnji promet (to je ono što ukupno naplatiš, bez odbijanja troškova) manji od 3.000.000 dinara i pri tom zadovoljavaju još neke uslove, mogu tražiti da porez plaćaju paušalno. To znači da poreznicima ne moraš da dokazuješ koliki su ti prihodi i rashodi, već će ti oni otprilike odrediti osnovicu za plaćanje poreza na prihod od samostalne delatnosti i doprinosa.
Ako ti to bude odobreno, nećeš morati da vodiš poslovne knjige, osim knjige prometa (da bi moglo da se utvrdi da li je promet ispod limita za paušalno oporezivanje).
Početna tačka za utvrđivanje osnovice jeste prosečna bruto plata u Srbiji za prethodnu godinu. Taj iznos se, zavisno od tvoje konkretne situacije, umanjuje ili uvećava za neki procenat, i prilikom plaćanja poreza računa se da si toliko zaradio.
Paušalno oporezivanje nije u svim slučajevima i najjeftinije, pa moraš sam da izračunaš da li ti se isplati.
Ko može paušalno da plaća porez?
Uslovi koje je potrebno da zadovolji preduzetnik da bi bio paušalno oporezovan:
godišnji promet ispod 3.000.000 dinara;
ne sme se baviti trgovinom ili ugostiteljstvom (osim u pokretnom ili montažnom objektu), finansijskim posredovanjem i prometom nekretnina;
radnja ne može biti ortačka (a po novom Zakonu o privrednim društvima takve se radnje više neće ni osnivati);
ne sme biti obveznik PDV-a.
Kako se utvrđuje osnovica?
Osnovni kriterijum za utvrđivanje osnovice za paušalno oporezivanje jeste delatnost. Tako se čistačima cipela i sakupljačima šumskog bilja računa samo 25 odsto od prosečne plate, a onima koji obavljaju prevoz svojim autobusom — 165 odsto. Na ovako dobijen iznos primenjuju se druga umanjenja i uvećanja na osnovu sledećih kriterijuma:
mesto na kojem se radnja nalazi (u gradskoj ekstra zoni dodaje se 50 odsto, a na periferiji sela oduzima 20 odsto);
broj radnika (osnovica se uvećava za 10 odsto za svakog angažovanog zaposlenog ili člana porodice);
opremljenost radnje (nova ili polovna oprema, od plus 30 do minus 20 odsto);
površina lokala (ukoliko je to bitno za uspešnost obavljanja delatnosti, od plus 50 do minus 10 odsto);
starost i radna sposobnost preduzetnika (umanjenje za starije preduzetnike i invalide, do 20 odsto);
tržišni uslovi (odsustvo konkurencije i velika potražnja — do plus 100 odsto, mala tražnja i veliki troškovi — do 50 odsto umanjenja).
Pri tom Poreska uprava mora da vodi računa da ovako utvrđena osnovica odgovara osnovici drugih obveznika koji pod istim ili sličnim uslovima obavljaju istu ili sličnu delatnost.
