Porez na dodatu vrednost (PDV) jeste porez na potrošnju. On se plaća na isporuku dobara i pružanje usluga, u svim fazama proizvodnje i prometa robe i usluga (svaki put kada roba promeni vlasnika), kao i na uvoz robe.
Porez treba, pre svega, da plate proizvođač, trgovac ili pružalac usluge, kao i uvoznik, za robu koju prodaju i usluge koje pružaju. Osim njih, obaveza plaćanja PDV-a može da snađe i svakog ko na računu prikaže i naplati PDV, a nije njegov obveznik.
Stope PDV-a
Postoje dve stope PDV-a:
- opšta, koja iznosi 20 odsto na vrednost robe ili usluge i plaća se na većinu dobara i usluga;
- posebna, od osam odsto, koja se plaća na osnovne životne namirnice i još neka dobra.
Mali poreski obveznici
Ako si tokom jedne godine ostvario promet manji od 8.000.000 dinara ili tek počinješ da radiš, a procenjuješ da ćeš za 12 meseci ostvariti manje od toga, ne moraš da plaćaš PDV niti da vodiš evidenciju o tom porezu.
Šta se smatra prometom roba i usluga?
Osim klasične prodaje robe ili pružanja usluga, prometom roba i usluga smatra se i:
- ugovor o lizingu, komisiona i konsignaciona prodaja;
- razmena dobara ili usluga za druga dobra ili usluge;
- isporuka dobara proizvedenih po nalogu naručioca;
- prvi prenos vlasništva ili prava raspolaganja nad novoizgrađenim zgradama, poslovnim prostorom ili stanovima;
- uzimanje ili korišćenje dobara iz poslovne imovine i pružanje usluga bez naknade za lične potrebe osnivača, zaposlenog ili ma kog drugog;
- rashod (rastur, kalo, kvar i lom) iznad propisane količine;
- prenos i ustupanje autorskih prava, patenata, licenci, zaštitnih znakova i drugih prava intelektualne svojine;
- ustupanje udela ili prava;
- svaki drugi promet dobara ili pružanje usluga bez naknade.
Šta se ne smatra prometom roba i usluga?
Neke transakcije, kao što su zamena robe u garantnom roku, deljenje uzoraka na propisan način i povremeno davanje poklona male vrednosti (do 2.000), ali ne istim osobama, uopšte se ne smatraju prometom.
Osnovica PDV-a
Osnovicu za obračun ovog poreza čini prodajna cena i u nju se uračunavaju svi sporedni troškovi koji se naplaćuju kupcu, kao i svi porezi, carine, akcize, takse i drugi javni prihodi, osim samog PDV-a. Ako cena nije plaćena u novcu nego u robi ili uslugama, kao osnovica se računa tržišna vrednost. Prilikom uzimanja ili upotrebe dobara za lične potrebe, kao i prilikom rashoda, osnovica je nabavna cena robe.
Osnovica se umanjuje za popuste koji se odobravaju kupcu, a u nju ne ulazi ni iznos koji naplaćuješ za nekog drugog, ako taj iznos prebacuješ na njegov račun.
Na šta se ne plaća PDV?
Od PDV-a su, između ostalog, oslobođeni roba koja se izvozi ili je namenjena stranim diplomatskim i konzularnim predstavništvima i diplomatskom osoblju, i transakcije na koje se plaća neka druga vrsta poreza, kao što su promet novca i kapitala ili prodaja nekretnina (osim prve promene vlasnika novih objekata).
Prethodni porez
Prethodni porez jeste iznos PDV-a koji je obveznik PDV-a kod koga je sada roba već platio prilikom kupovine te robe (odnosno plaćanja usluge). Poreski obveznik može da odbije ovaj iznos od ukupnog iznosa PDV-a koji treba da plati, ako je robu, opremu ili poslovni prostor nabavio baš radi obavljanja delatnosti za koju se plaća PDV ili su njegovi proizvodi i usluge namenjeni inostranom tržištu ili stranim diplomatama u Srbiji.
Ako je iznos prethodnog poreza veći od poreske obaveze, višak će ti se računati kao poreski kredit za naredni period, a možeš da tražiš i da ti ga vrate.
Evidencija PDV-a
Obveznik PDV-a mora svake godine da podnese evidencionu prijavu za PDV. Prijava se podnosi i za brisanje sa evidencije ako ti je promet pao ispod limita za PDV ili ako zatvaraš firmu.
Izdavanje računa
Ako prodaješ robu ili usluge drugom obvezniku PDV-a, moraš da izdaš račun u najmanje dva primerka, koji sadrži podatke o tebi, robi, njenoj ceni i obračunatom PDV-u.
Obavezu izdavanja računa imaš i za avansna plaćanja.
Plaćanje PDV-a
Porez na dodatu vrednost mesečno plaćaju firme koje su tek počele da rade (u tekućoj i narednoj godini), one koje su u prethodnoj godini imale promet veći od 20.000.000 dinara i obveznici koji to zatraže.
Ostali plaćaju ovaj porez tromesečno.
Kazne
Za kršenje Zakona o PDV-u predviđene su kazne od 100.000 do 1.000.000 dinara za privredno društvo (plus 10.000 do 50.000 za direktora), ili 12.500 do 500.000 za preduzetnike.
Porez na dodatu vrednost (PDV) jeste porez na potrošnju. On se plaća na isporuku dobara i pružanje usluga, u svim fazama proizvodnje i prometa robe i usluga (svaki put kada roba promeni vlasnika), kao i na uvoz robe.
Porez treba, pre svega, da plate proizvođač, trgovac ili pružalac usluge, kao i uvoznik, za robu koju prodaju i usluge koje pružaju. Osim njih, obaveza plaćanja PDV-a može da snađe i svakog ko na računu prikaže i naplati PDV, a nije njegov obveznik.
Stope PDV-a
Postoje dve stope PDV-a:
opšta, koja iznosi 20 odsto na vrednost robe ili usluge i plaća se na većinu dobara i usluga;
posebna, od osam odsto, koja se plaća na osnovne životne namirnice i još neka dobra.
Mali poreski obveznici
Ako si tokom jedne godine ostvario promet manji od 8.000.000 dinara ili tek počinješ da radiš, a procenjuješ da ćeš za 12 meseci ostvariti manje od toga, ne moraš da plaćaš PDV niti da vodiš evidenciju o tom porezu.
Šta se smatra prometom roba i usluga?
Osim klasične prodaje robe ili pružanja usluga, prometom roba i usluga smatra se i:
ugovor o lizingu, komisiona i konsignaciona prodaja;
razmena dobara ili usluga za druga dobra ili usluge;
isporuka dobara proizvedenih po nalogu naručioca;
prvi prenos vlasništva ili prava raspolaganja nad novoizgrađenim zgradama, poslovnim prostorom ili stanovima;
uzimanje ili korišćenje dobara iz poslovne imovine i pružanje usluga bez naknade za lične potrebe osnivača, zaposlenog ili ma kog drugog;
rashod (rastur, kalo, kvar i lom) iznad propisane količine;
prenos i ustupanje autorskih prava, patenata, licenci, zaštitnih znakova i drugih prava intelektualne svojine;
ustupanje udela ili prava;
svaki drugi promet dobara ili pružanje usluga bez naknade.
Šta se ne smatra prometom roba i usluga?
Neke transakcije, kao što su zamena robe u garantnom roku, deljenje uzoraka na propisan način i povremeno davanje poklona male vrednosti (do 2.000), ali ne istim osobama, uopšte se ne smatraju prometom.
Osnovica PDV-a
Osnovicu za obračun ovog poreza čini prodajna cena i u nju se uračunavaju svi sporedni troškovi koji se naplaćuju kupcu, kao i svi porezi, carine, akcize, takse i drugi javni prihodi, osim samog PDV-a. Ako cena nije plaćena u novcu nego u robi ili uslugama, kao osnovica se računa tržišna vrednost. Prilikom uzimanja ili upotrebe dobara za lične potrebe, kao i prilikom rashoda, osnovica je nabavna cena robe.
Osnovica se umanjuje za popuste koji se odobravaju kupcu, a u nju ne ulazi ni iznos koji naplaćuješ za nekog drugog, ako taj iznos prebacuješ na njegov račun.
Na šta se ne plaća PDV?
Od PDV-a su, između ostalog, oslobođeni roba koja se izvozi ili je namenjena stranim diplomatskim i konzularnim predstavništvima i diplomatskom osoblju, i transakcije na koje se plaća neka druga vrsta poreza, kao što su promet novca i kapitala ili prodaja nekretnina (osim prve promene vlasnika novih objekata).
Prethodni porez
Prethodni porez jeste iznos PDV-a koji je obveznik PDV-a kod koga je sada roba već platio prilikom kupovine te robe (odnosno plaćanja usluge). Poreski obveznik može da odbije ovaj iznos od ukupnog iznosa PDV-a koji treba da plati, ako je robu, opremu ili poslovni prostor nabavio baš radi obavljanja delatnosti za koju se plaća PDV ili su njegovi proizvodi i usluge namenjeni inostranom tržištu ili stranim diplomatama u Srbiji.
Ako je iznos prethodnog poreza veći od poreske obaveze, višak će ti se računati kao poreski kredit za naredni period, a možeš da tražiš i da ti ga vrate.
Evidencija PDV-a
Obveznik PDV-a mora svake godine da podnese evidencionu prijavu za PDV. Prijava se podnosi i za brisanje sa evidencije ako ti je promet pao ispod limita za PDV ili ako zatvaraš firmu.
Izdavanje računa
Ako prodaješ robu ili usluge drugom obvezniku PDV-a, moraš da izdaš račun u najmanje dva primerka, koji sadrži podatke o tebi, robi, njenoj ceni i obračunatom PDV-u.
Obavezu izdavanja računa imaš i za avansna plaćanja.
Plaćanje PDV-a
Porez na dodatu vrednost mesečno plaćaju firme koje su tek počele da rade (u tekućoj i narednoj godini), one koje su u prethodnoj godini imale promet veći od 20.000.000 dinara i obveznici koji to zatraže.
Ostali plaćaju ovaj porez tromesečno.
Kazne
Za kršenje Zakona o PDV-u predviđene su kazne od 100.000 do 1.000.000 dinara za privredno društvo (plus 10.000 do 50.000 za direktora), ili 12.500 do 500.000 za preduzetnike.
