Privredno društvo koje poseduje nekretnine mora na njih da plaća porez na imovinu, a to u poslovnim knjigama može da prikaže kao trošak. Ako preduzetnik obavlja delatnost koristeći nekretnine koje su u njegovom vlasništvu, a vodi poslovne knjige, treba da podnese poresku prijavu u kojoj će navesti imovinu koju koristi za posao i u tom slučaju i on će plaćeni porez moći da prikaže kao trošak.
Na šta se plaća porez?
Porez na imovinu plaća se na svojinu nad zemljištem (za građevinsko zemljište samo na placeve veće od 10 ari), stambenim i poslovnim zgradama, stanovima, poslovnim prostorijama, garažama, zgradama i prostorijama za odmor i rekreaciju i drugim građevinskim objektima, ili njihovim delovima.
Ovaj porez plaća se i na prava zakupa i korišćenja građevinskog zemljišta u javnoj svojini i pravo zakupa poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini (za placeve veće od 10 ari).
Kad je reč o zemljištu, porez se plaća na razliku koja se dobije kada se od ukupne površine placa oduzme 10 ari.
Poreska osnovica
Osnovica za plaćanje ovog poreza jeste vrednost nekretnine koja je navedena u tvojim poslovnim knjigama. Ako ne vodiš poslovne knjige, vrednost utvrđuje nadležni organ lokalne samouprave.
Poreske stope
Stope po kojima se plaća porez na imovinu iznose:
- za obveznike koji vode poslovne knjige — do 0,4 odsto;
- za zemljište obveznika koji ne vode poslovne knjige (preduzetnika koji paušalno plaća porez na prihod od samostalne delatnosti) — do 0,3 odsto;
- za ostale nekretnine obveznika koji ne vode poslovne knjige stopa je klizna, što zavisi od vrednosti nekretnine (veća vrednost — veća i stopa).
Poreska oslobođenja
Porez na imovinu ne plaća se na objekte namenjene primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji i na zemljište koje se pretvara u poljoprivredno (pet godina od privođenja nameni), kao ni na nepokretnosti koje su proglašene kulturnim ili istorijskim spomenicima.
Porez se ne plaća ni na nepokretnosti koje su u poslovnim knjigama evidentirane kao isključivo namenjene daljoj prodaji.
Osim toga, poreza su oslobođeni i oni čija ukupna vrednost osnovice za nepokretnosti na teritoriji opštine ne prelazi 400.000 dinara, osim ako su te nepokretnosti date nekome u zakup, a zakupac koristi te objekte za ostvarivanje prihoda.
Poreska prijava
Za imovinu koju stekne, započne ili prestane da koristi u toku godine, obveznik podnosi poresku prijavu nadležnom organu lokalne samouprave (najčešće sekretarijat ili odeljenje za imovinsko-prave poslove ili finansije). Posle toga, do 31. marta svake godine u kojoj se utvrđuje porez, obveznik mora da podnese poresku prijavu (oni koji paušalno plaćaju porez ne moraju da je podnose).
Plaćanje
Godišnji porez na imovinu plaća se tromesečno u roku od 45 dana od dana početka tromesečja.
Do donošenja rešenja o utvrđivanju poreza na imovinu za tekuću godinu, porez se plaća akontaciono u visini obaveze za poslednje tromesečje prethodne godine.
Privredno društvo koje poseduje nekretnine mora na njih da plaća porez na imovinu, a to u poslovnim knjigama može da prikaže kao trošak. Ako preduzetnik obavlja delatnost koristeći nekretnine koje su u njegovom vlasništvu, a vodi poslovne knjige, treba da podnese poresku prijavu u kojoj će navesti imovinu koju koristi za posao i u tom slučaju i on će plaćeni porez moći da prikaže kao trošak.
Na šta se plaća porez?
Porez na imovinu plaća se na svojinu nad zemljištem (za građevinsko zemljište samo na placeve veće od 10 ari), stambenim i poslovnim zgradama, stanovima, poslovnim prostorijama, garažama, zgradama i prostorijama za odmor i rekreaciju i drugim građevinskim objektima, ili njihovim delovima.
Ovaj porez plaća se i na prava zakupa i korišćenja građevinskog zemljišta u javnoj svojini i pravo zakupa poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini (za placeve veće od 10 ari).
Kad je reč o zemljištu, porez se plaća na razliku koja se dobije kada se od ukupne površine placa oduzme 10 ari.
Poreska osnovica
Osnovica za plaćanje ovog poreza jeste vrednost nekretnine koja je navedena u tvojim poslovnim knjigama. Ako ne vodiš poslovne knjige, vrednost utvrđuje nadležni organ lokalne samouprave.
Poreske stope
Stope po kojima se plaća porez na imovinu iznose:
za obveznike koji vode poslovne knjige — do 0,4 odsto;
za zemljište obveznika koji ne vode poslovne knjige (preduzetnika koji paušalno plaća porez na prihod od samostalne delatnosti) — do 0,3 odsto;
za ostale nekretnine obveznika koji ne vode poslovne knjige stopa je klizna, što zavisi od vrednosti nekretnine (veća vrednost — veća i stopa).
Poreska oslobođenja
Porez na imovinu ne plaća se na objekte namenjene primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji i na zemljište koje se pretvara u poljoprivredno (pet godina od privođenja nameni), kao ni na nepokretnosti koje su proglašene kulturnim ili istorijskim spomenicima.
Porez se ne plaća ni na nepokretnosti koje su u poslovnim knjigama evidentirane kao isključivo namenjene daljoj prodaji.
Osim toga, poreza su oslobođeni i oni čija ukupna vrednost osnovice za nepokretnosti na teritoriji opštine ne prelazi 400.000 dinara, osim ako su te nepokretnosti date nekome u zakup, a zakupac koristi te objekte za ostvarivanje prihoda.
Poreska prijava
Za imovinu koju stekne, započne ili prestane da koristi u toku godine, obveznik podnosi poresku prijavu nadležnom organu lokalne samouprave (najčešće sekretarijat ili odeljenje za imovinsko-prave poslove ili finansije). Posle toga, do 31. marta svake godine u kojoj se utvrđuje porez, obveznik mora da podnese poresku prijavu (oni koji paušalno plaćaju porez ne moraju da je podnose).
Plaćanje
Godišnji porez na imovinu plaća se tromesečno u roku od 45 dana od dana početka tromesečja.
Do donošenja rešenja o utvrđivanju poreza na imovinu za tekuću godinu, porez se plaća akontaciono u visini obaveze za poslednje tromesečje prethodne godine.
