Za koji god oblik organizovanja da se odlučiš, otvaranje (registracija) obavlja se u nekoliko koraka: prvo je potrebno odneti odgovarajuću dokumentaciju u Agenciju za privredne registre (APR) ili u nadležnu službu opštine ukoliko je opština sklopila ugovor sa APR-om, a onda ti Agencija u roku od pet dana izdaje rešenje o registraciji.
Agencija će, uz to, prijaviti novoosnovanu firmu Poreskoj upravi, koja će ti dodeliti poreski identifikacioni broj (PIB), neophodan za sve poslovne transakcije. Svoj PIB naći ćeš u rešenju o registraciji firme. Agencija će umesto tebe podneti i prijavu o postojanju firme fondovima za penzijsko i zdravstveno osiguranje i pri tom prijaviti i tebe kao osiguranika.
Rešenje APR-a o registraciji potom treba da odneseš pečatorescu da ti napravi pečat, a onda u banku kako bi ti otvorili poslovni račun.
Potrebna dokumenta
Na šalteru APR-a predaju se:
- jedinstvena registraciona prijava (obrazac možeš preuzeti sa sajta Agencije ili popuniti na licu mesta);
- fotokopija lične karte ili pasoša osnivača;
- dokaz o uplati naknade za osnivanje (krajem 2011. godine iznosila je 4.500 dinara za preduzeće, a 1.200 dinara za preduzetnika);
- ako se registruješ za delatnost za koju se traži saglasnost nekog organa, potrebno je da podneseš i tu saglasnost.
Ukoliko registruješ privredno društvo, predaju se i:
- osnivački akt (odluka ili ugovor) sa overenim potpisima osnivača (primere imaš na sajtu APR-a, ali za neke komplikovanije osnivačke kombinacije savetujemo da angažuješ advokata);
- potvrda banke o uplati novčanog uloga osnivača na privremeni račun — minimalni ulog je 100 dinara;
- odluka o imenovanju zastupnika ako on nije određen osnivačkim aktom;
- odluka o imenovanju predsednika i članova nadzornog odbora ako društvo osim skupštine ima i nadzorni odbor (takozvano dvodomno upravljanje) a njegovi članovi i predsednik nisu imenovani osnivačkim aktom;
- dokaz o uplati naknade za dobijanje matičnog broja, koji će ti biti potreban u raznim situacijama (2.140 dinara);
- overen potpis zastupnika, na odgovarajućem obrascu, koji se overava u sudu ili opštini.
Poslovno ime i naziv
Poslovno ime određuje se prilikom popunjavanja registracione prijave. Ono se za preduzetnike sastoji od tvog imena i prezimena, naznake da si preduzetnik (može i skraćenica PR), opisa delatnosti i sedišta. Može da sadrži i naziv, na primer: Petar Petrović PR, pekarska radnja „Pereca“, Trstenik.
Ako si se opredelio za preduzeće, poslovno ime sadrži naziv, pravnu formu i sedište privrednog društva, a može, ali ne mora, da sadrži i predmet poslovanja društva, dakle: „Pereca d. o. o.“ Trstenik, industrija hleba i peciva. Može se registrovati i skraćeno ime privrednog društva, bez sedišta i opisa delatnosti.
Ne možeš izabrati naziv koji već koristi neki drugi preduzetnik ili privredno društvo u Srbiji. U APR-u možeš da proveriš da li je naziv zauzet, a možeš i da ga rezervišeš, po ceni od 1.000 dinara za preduzeća, odnosno 700 za preduzetnike.
Upis delatnosti (nomenklatura)
U registracionu prijavu potrebno je upisati delatnost kojom ćeš se pretežno baviti. To ne znači da nećeš smeti da radiš ništa drugo, naprotiv, moći ćeš da radiš sve za šta zadovoljavaš zakonske uslove.
Delatnost se u prijavu upisuje u obliku šifre delatnosti. Spisak svih delatnosti i njihove šifre možeš pronaći u Uredbi o klasifikaciji delatnosti.
Delatnosti su razvrstane u sektore (tipa obrazovanje), koji su dalje podeljeni na oblasti, grane i, konačno, grupe. Šifra delatnosti ima četiri brojke kojima se, zapravo, određuju te kategorije u kojima se delatnost nalazi. Tako, na primer, ukoliko želiš da registruješ školu stranih jezika, u Uredbi ćeš tražiti stranu koja sadrži delatnosti iz sektora obrazovanja (šifra 85). Tu ćeš u oblasti „ostalo obrazovanje“ (85.5) naći delatnost, nije greška, „ostalo obrazovanje“ (85.59), koja obuhvata i stavku „učenje jezika i časove konverzacije“, što je, u stvari, ono čime ti hoćeš da se baviš.
Potreba naknadne prijave penzijskom i zdravstvenom fondu
Ukoliko Poreska uprava ili fondovi zaključe da s podacima koje si naveo u prijavi APR-u nešto nije u redu (na primer, da nisu tačni, da ti je izrečena mera zabrane obavljanja delatnosti i slično), APR će te obavestiti o tome, a prijavu ovim ustanovama moraćeš da podneseš sam. Imaj u vidu da u fondovima za penzijsko i zdravstveno osiguranje nećeš moći da se prijaviš dok ne dobiješ PIB.
Za koji god oblik organizovanja da se odlučiš, otvaranje (registracija) obavlja se u nekoliko koraka: prvo je potrebno odneti odgovarajuću dokumentaciju u Agenciju za privredne registre (APR) ili u nadležnu službu opštine ukoliko je opština sklopila ugovor sa APR-om, a onda ti Agencija u roku od pet dana izdaje rešenje o registraciji.
Agencija će, uz to, prijaviti novoosnovanu firmu Poreskoj upravi, koja će ti dodeliti poreski identifikacioni broj (PIB), neophodan za sve poslovne transakcije. Svoj PIB naći ćeš u rešenju o registraciji firme. Agencija će umesto tebe podneti i prijavu o postojanju firme fondovima za penzijsko i zdravstveno osiguranje i pri tom prijaviti i tebe kao osiguranika.
Rešenje APR-a o registraciji potom treba da odneseš pečatorescu da ti napravi pečat, a onda u banku kako bi ti otvorili poslovni račun.
Potrebna dokumenta
Na šalteru APR-a predaju se:
jedinstvena registraciona prijava (obrazac možeš preuzeti sa sajta Agencije ili popuniti na licu mesta);
fotokopija lične karte ili pasoša osnivača;
dokaz o uplati naknade za osnivanje (krajem 2011. godine iznosila je 4.500 dinara za preduzeće, a 1.200 dinara za preduzetnika);
ako se registruješ za delatnost za koju se traži saglasnost nekog organa, potrebno je da podneseš i tu saglasnost.
Ukoliko registruješ privredno društvo, predaju se i:
osnivački akt (odluka ili ugovor) sa overenim potpisima osnivača (primere imaš na sajtu APR-a, ali za neke komplikovanije osnivačke kombinacije savetujemo da angažuješ advokata);
potvrda banke o uplati novčanog uloga osnivača na privremeni račun — minimalni ulog je 100 dinara;
odluka o imenovanju zastupnika ako on nije određen osnivačkim aktom;
odluka o imenovanju predsednika i članova nadzornog odbora ako društvo osim skupštine ima i nadzorni odbor (takozvano dvodomno upravljanje) a njegovi članovi i predsednik nisu imenovani osnivačkim aktom;
dokaz o uplati naknade za dobijanje matičnog broja, koji će ti biti potreban u raznim situacijama (2.140 dinara);
overen potpis zastupnika, na odgovarajućem obrascu, koji se overava u sudu ili opštini.
Poslovno ime i naziv
Poslovno ime određuje se prilikom popunjavanja registracione prijave. Ono se za preduzetnike sastoji od tvog imena i prezimena, naznake da si preduzetnik (može i skraćenica PR), opisa delatnosti i sedišta. Može da sadrži i naziv, na primer: Petar Petrović PR, pekarska radnja „Pereca", Trstenik.
Ako si se opredelio za preduzeće, poslovno ime sadrži naziv, pravnu formu i sedište privrednog društva, a može, ali ne mora, da sadrži i predmet poslovanja društva, dakle: „Pereca d. o. o." Trstenik, industrija hleba i peciva. Može se registrovati i skraćeno ime privrednog društva, bez sedišta i opisa delatnosti.
Ne možeš izabrati naziv koji već koristi neki drugi preduzetnik ili privredno društvo u Srbiji. U APR-u možeš da proveriš da li je naziv zauzet, a možeš i da ga rezervišeš, po ceni od 1.000 dinara za preduzeća, odnosno 700 za preduzetnike.
Upis delatnosti (nomenklatura)
U registracionu prijavu potrebno je upisati delatnost kojom ćeš se pretežno baviti. To ne znači da nećeš smeti da radiš ništa drugo, naprotiv, moći ćeš da radiš sve za šta zadovoljavaš zakonske uslove.
Delatnost se u prijavu upisuje u obliku šifre delatnosti. Spisak svih delatnosti i njihove šifre možeš pronaći u Uredbi o klasifikaciji delatnosti.
Delatnosti su razvrstane u sektore (tipa obrazovanje), koji su dalje podeljeni na oblasti, grane i, konačno, grupe. Šifra delatnosti ima četiri brojke kojima se, zapravo, određuju te kategorije u kojima se delatnost nalazi. Tako, na primer, ukoliko želiš da registruješ školu stranih jezika, u Uredbi ćeš tražiti stranu koja sadrži delatnosti iz sektora obrazovanja (šifra 85). Tu ćeš u oblasti „ostalo obrazovanje" (85.5) naći delatnost, nije greška, „ostalo obrazovanje" (85.59), koja obuhvata i stavku „učenje jezika i časove konverzacije", što je, u stvari, ono čime ti hoćeš da se baviš.
Potreba naknadne prijave penzijskom i zdravstvenom fondu
Ukoliko Poreska uprava ili fondovi zaključe da s podacima koje si naveo u prijavi APR-u nešto nije u redu (na primer, da nisu tačni, da ti je izrečena mera zabrane obavljanja delatnosti i slično), APR će te obavestiti o tome, a prijavu ovim ustanovama moraćeš da podneseš sam. Imaj u vidu da u fondovima za penzijsko i zdravstveno osiguranje nećeš moći da se prijaviš dok ne dobiješ PIB.
