Radnika možeš zaposliti po ugovoru o radu, pri čemu on ima pravo na sve ono što mu garantuje Zakon o radu (naknada za prevoz, godišnji odmor, bolovanje, porodiljsko odsustvo, zaštita od nezakonitog otkaza…), ali i po nekim drugim ugovorima (o delu, o privremenim i povremenim poslovima, o zastupanju, o dopunskom radu…) koji su namenjeni tačno određenim situacijama i potrebama poslodavca, pri čemu radnici nemaju sva ona prava iz radnog odnosa.
Svi ugovori moraju biti u pismenoj formi. Ako inspekcija rada ustanovi da imaš radnika koji nije potpisao nikakav ugovor, računa se da si ga zaposlio po ugovoru o radu, i to na neodređeno vreme.
Bez obzira na vrstu ugovora, za zaposlenog ćeš morati da plaćaš i doprinose za obavezno socijalno osiguranje (doprinos za penzijsko osiguranje za sve zaposlene, a za zdravstveno i ono od nezaposlenosti — zavisno od ugovora i konkretne situacije).
U roku od osam dana od prijema prvog zaposlenog po ugovoru o radu, svojoj filijali Poreske uprave treba da podneseš prijavu za upis u registar poslodavaca. Ako to ne uradiš, preti ti kazna do milion dinara (upola manje ako si preduzetnik).
Ugovor o radu
Ugovor o radu može da se zaključi na neodređeno vreme („stalno zaposlenje“) i na određeno vreme (najduže do 12 meseci). Ugovorom može biti predviđen probni rad i tada, posle najviše šest meseci, imaš opciju da ne zaposliš radnika koji ne zadovoljava uslove.
Svaka odredba u ugovoru koja stavlja radnika u gori položaj nego što je to predviđeno Zakonom o radu — neće važiti.
Ostali ugovori
Ugovor o privremenim i povremenim poslovima možeš da zaključiš za poslove koji po svojoj prirodi ne traju duže od 120 radnih dana u kalendarskoj godini (sezonski poslovi ili trenutno povećanje obima posla, na primer, zbog iznenadne velike narudžbine). Ovaj ugovor zaključuješ i s radnicima koje angažuješ posredstvom omladinske ili studentske zadruge.
Ugovor o delu zaključuje se radi obavljanja poslova koji su van tvoje delatnosti, kad treba nešto napraviti ili popraviti (to je, na primer, ugovor s molerom da ti okreči kancelariju), ili obaviti neki jednokratni fizički ili intelektualni posao. Podvrsta ugovora o delu jeste i autorski ugovor. Njega zaključuješ sa radnikom čiji posao sadrži element autorskih prava, recimo sa internet dizajnerom.
Ugovorom o zastupanju ili posredovanju angažuješ nekog da, recimo, traži kupce za tvoje proizvode ili da vodi pregovore o sklapanju nekog posla.
Ugovorom o dopunskom radu angažuješ nekog ko je već zaposlen kod drugog posodavca sa punim radnim vremenom. Radnik sa kojim ga zaključiš može kod tebe da radi najduže do jedne trećine radnog vremena.
Preduzetnik kao poslodavac
Kada je reč o zapošljavanju radnika, preduzetnik ima dve mogućnosti koje privredna društva nemaju:
Može pismeno da ovlasti nekog od zaposlenih koji kod njega rade po ugovoru o radu da vodi posao na jednom ili više mesta na kojima se obavlja delatnost, ili sav posao. Poslovođa se registruje pri Agenciji za privredne registre i ima status zakonskog zastupnika.
Član domaćinstva preduzetnika može kod njega da radi bez zasnivanja radnog odnosa: povremeno tokom dana, i to isključivo u sedištu firme, ako je to neophodno zbog prirode delatnosti (dakle, sin može da ti pričuva prodavnicu dok ti odeš u nabavku); privremeno, dok uči stari ili umetnički zanat ili da pravi proizvode domaće radinosti; u vreme kada preduzetnik koristi godišnji odmor.
Radnika možeš zaposliti po ugovoru o radu, pri čemu on ima pravo na sve ono što mu garantuje Zakon o radu (naknada za prevoz, godišnji odmor, bolovanje, porodiljsko odsustvo, zaštita od nezakonitog otkaza...), ali i po nekim drugim ugovorima (o delu, o privremenim i povremenim poslovima, o zastupanju, o dopunskom radu...) koji su namenjeni tačno određenim situacijama i potrebama poslodavca, pri čemu radnici nemaju sva ona prava iz radnog odnosa.
Svi ugovori moraju biti u pismenoj formi. Ako inspekcija rada ustanovi da imaš radnika koji nije potpisao nikakav ugovor, računa se da si ga zaposlio po ugovoru o radu, i to na neodređeno vreme.
Bez obzira na vrstu ugovora, za zaposlenog ćeš morati da plaćaš i doprinose za obavezno socijalno osiguranje (doprinos za penzijsko osiguranje za sve zaposlene, a za zdravstveno i ono od nezaposlenosti — zavisno od ugovora i konkretne situacije).
U roku od osam dana od prijema prvog zaposlenog po ugovoru o radu, svojoj filijali Poreske uprave treba da podneseš prijavu za upis u registar poslodavaca. Ako to ne uradiš, preti ti kazna do milion dinara (upola manje ako si preduzetnik).
Ugovor o radu
Ugovor o radu može da se zaključi na neodređeno vreme („stalno zaposlenje") i na određeno vreme (najduže do 12 meseci). Ugovorom može biti predviđen probni rad i tada, posle najviše šest meseci, imaš opciju da ne zaposliš radnika koji ne zadovoljava uslove.
Svaka odredba u ugovoru koja stavlja radnika u gori položaj nego što je to predviđeno Zakonom o radu — neće važiti.
Ostali ugovori
Ugovor o privremenim i povremenim poslovima možeš da zaključiš za poslove koji po svojoj prirodi ne traju duže od 120 radnih dana u kalendarskoj godini (sezonski poslovi ili trenutno povećanje obima posla, na primer, zbog iznenadne velike narudžbine). Ovaj ugovor zaključuješ i s radnicima koje angažuješ posredstvom omladinske ili studentske zadruge.
Ugovor o delu zaključuje se radi obavljanja poslova koji su van tvoje delatnosti, kad treba nešto napraviti ili popraviti (to je, na primer, ugovor s molerom da ti okreči kancelariju), ili obaviti neki jednokratni fizički ili intelektualni posao. Podvrsta ugovora o delu jeste i autorski ugovor. Njega zaključuješ sa radnikom čiji posao sadrži element autorskih prava, recimo sa internet dizajnerom.
Ugovorom o zastupanju ili posredovanju angažuješ nekog da, recimo, traži kupce za tvoje proizvode ili da vodi pregovore o sklapanju nekog posla.
Ugovorom o dopunskom radu angažuješ nekog ko je već zaposlen kod drugog posodavca sa punim radnim vremenom. Radnik sa kojim ga zaključiš može kod tebe da radi najduže do jedne trećine radnog vremena.
Preduzetnik kao poslodavac
Kada je reč o zapošljavanju radnika, preduzetnik ima dve mogućnosti koje privredna društva nemaju:
Može pismeno da ovlasti nekog od zaposlenih koji kod njega rade po ugovoru o radu da vodi posao na jednom ili više mesta na kojima se obavlja delatnost, ili sav posao. Poslovođa se registruje pri Agenciji za privredne registre i ima status zakonskog zastupnika.
Član domaćinstva preduzetnika može kod njega da radi bez zasnivanja radnog odnosa: povremeno tokom dana, i to isključivo u sedištu firme, ako je to neophodno zbog prirode delatnosti (dakle, sin može da ti pričuva prodavnicu dok ti odeš u nabavku); privremeno, dok uči stari ili umetnički zanat ili da pravi proizvode domaće radinosti; u vreme kada preduzetnik koristi godišnji odmor.
